Kepri / Khepri

Khepri – egipatski bog sa glavom skarabeja. Smatraju ga simbolom postojanja, jer njegovo ime znači “stvoren iz samog sebe“. Veruje se da je svet nastao kada je on izgovorio svoje ime.

Smatralo se da Kepri svakog jutra izbaci Sunce napolje, a onda ga uveče povuče u podzemlje, i da tako Sunce putuje svakog dana.

Više o skarabeju – svetoj bubi i amjaliji egipćana pročitajte ovde: SKARABEJ

Skarabej

Skarabej – sveta buba i amajlija egipćana

Prema legendi, skarabej je izašao iz nosnica Ozirisove glave, sahranjene u Abidosu, objavljujući na taj način njegovo uskrsnuće iz mrtvih u nebeskom svetu. Lik malenog kukca koji uporno i postojano kotrlja svoju kuglicu od izmeta kako u njoj ne bi bilo uništeno seme novog života, postao je simbol impulsa obnove koji se rađa unutar inertne, ali žive materije, spremne započeti novi ciklus postojanja.

Egipćani su smatrali da čak i raspadajuće telo umrloga sadrži u sebi klicu novog života – besmrtnu svetu dušu koja se posle smrti tela oslobađa te uskrsava u drugom svetu nastavljajući svoje putovanje po nebeskim stazama. Skarabej je uvek bio simbol impulsa koji duša dobija za nebeski let, za rođenje u duhovnom svetu, nakon što počinje umirati i raspadati se sve materijalno. On je personificirao skrivenu snagu srca koju je čovek morao probuditi u sebi kako bi se rodio, umro i uskrsnuo, nadvladao svaku inerciju i svaku „baruštinu“, odolio svakom iskušenju koje ga čeka u životu i posle smrti.

Preuzeto sa: sh.wikipedia.org

Žan Fransoa Šampolion

Žan-Fransoa Šampolion (franc. Jean-François Champollion; Fižak, 23. decembar 1790 — Pariz, 4. mart 1832) je bio francuski naučnik, filolog i orijentalista i smatra se ocem moderne egiptologije. Šampolion je uspeo da dešifruje sistem egipatskog pisma – hijeroglifa. Šampolionovi prethodnici koji su takođe doprineli dešifrovanju hijeroglifa bili su Silvestr de Sasi, Johan David Ošerblad, Tomas Jang i Vilijam Džon Banks . Šampolion je preveo delove kamena iz Rozete, otkrivajući sličnost egipatskog jezika s koptskim. Otkrio je da je sistem egipatskog pisma kombinacija fonetskih (zvučnih) i ideogramskih (slikovnih) znakova.

Izvor: sr.wikipedia.org

Više o Kamenu iz Rozete pročitajte ovde: KAMEN IZ ROZETE

Kamen iz Rozete

Kamen iz Rozete je granodioritska stela (ploča) iz perioda vladavine egipatske dinastije Ptolemejida, ispisana zakonom koji je propisan u Memfisu196. p. n. e. u ime kralja Ptolemeja Petog. Zakon je ispisan trima različitim pismima; gornji tekst je zapisan staroegipatskimhijeroglifima, srednji demotskim pismom (uprošćenim hijeroglifima), a donji tekst je na starogrčkom jeziku, u kojima se govori o ukidanju mnogobrojnih poreza i daju se uputstva za podizanje statua u hramovima. Zato što u suštini predstavlja jedan tekst na tri pisma (uz male razlike među njima), ova stela je osnovni ključ za dešifrovanje egipatskih hijeroglifa.

Prvi potpuni prevod grčkog teksta se pojavio 1803. godine. Međutim, tek 20 godina kasnije, Žan Fransoa Šampolion objavio je transliteraciju egipatskog pisma u Parizu 1822. godine; ali i nakon toga prošao je izvestan period do trenutka kada su naučnici bili u stanju da sa sigurnošću čitaju drevne egipatske natpise i književnost. Ovo njegovo otkriće omogućilo je dešifrovanje ili razumevanje i drugih primera, ranije potpuno nerazumljivih, hijeroglifskih zapisa na spomenicima i arheološkim nalazima iz starog Egipta, čime su udareni temelji nove nauke, egiptologije. 

Izvor: sr.wikipedia.org

Više o Šampolionu pročitajte ovde: ŽAN FRANSOA ŠAMPOLION

Sekmet / Sekhmet

Sekhmet je Boginja sunca. Ona predstavlja pržeću, destruktivnu vrelinu sunca. Bila je svirepa Boginja rata, razarač neprijatelja Ra i Ozirisa. Njeno ponašanje je bilo neobuzdano. U legendi o Ra i Hathor, njen bes je postao tako veliki da je htela da razori celu ljudsku vrstu da se Ra nije sažalio. On ju je prevario bojeći pivo bojom krvi, koje je ona popila verujući da je ljudska krv i napila se. Uskoro je zaboravila na svoj bes. Sekhmet je bila žena Boga stvaraoca Ptaha. Ovaj brak je bio neobičan u tome da je rezultovao iz geografske blizine njihovih kultova. Predstavljena je kao žena sa glavom lava. Sekhmet je Nutina i Gebova kćerka. Žena je Boga Ptah, a ćerka im je Nefer-Tem. Njena druga imena su Sakhmet, Sekhet, Nesert.

Izvor: zvrk.rs

Sfinga

Velika sfinga u Gizi u Egiptu je daleko najveća i najčuvenija statua sfinge. Ona predstavlja ležećeg lava sa ljudskom glavom. Verovatno je podignuta u vreme četvrte egipatske dinastije, oko 2700–2600. godina pre nove ere.

Više od 4000 godina sfinga se uzdiže iznad peska egipatske pustinje. Duga je 73,5 metra, široka 6 metara i visoka oko 20 metara. Ispružene noge su duge oko 15 metara. Ostaci boje u ušima ukazuju na činjenicu da je skulptura originalno bila obojena živim bojama. Izgrađena je od brda blokova kamena krečnjaka preostalog od izgradnje Keopsove piramide.

Izvor: sr.wikipedia.org

Za više informacija pogledajte dokumentarac: SFINGINE ZAGONETKE

Amon

Amon (napisano i AmunovaAmounAmen, i retko Imen, je ime jednog božanstva, u egipatskoj mitologiji, koje postupno prerasta u jedno od najznačajnijih božanstava u starom Egiptu. Amonovo ime je prvi put zabeleženo u egipatskom kao ỉmn, što znači „skriven (jedan)“. Ime je preživelo kod Kopta kao Amoun. Nekoliko reči proizlaze iz Amonovog imena putem grčkog jezika: amonijak i Amonac. Jedan deo mozga se naziva cornu ammonis – doslovno „Amonovi rogovi“, s obzirom na rogati izgled i tamne i svetle stanične slojeve.

Postepeno, kako je Amon bio bog vazduha, on je povezan s dahom života, kojim je stvorena ba. Njegova je žena Amaunet. Amon je opisan u ljudskom obliku, kako sedi na prestolu, nosi na glavi veliku krunu, verovatno od perja ptica, što upućuje na njega kao boga vetra i vazduha. 

Izvor: wikipedia.org

Izidin hram

Izidin hram je naziv za strukture, odnosno građevine posvećene egipatskoj boginji Izidi, a čiji se ostaci mogu pronaći u sljedećim arheološkim nalazištima ili kompleksima:

  • Izidin hram na grčkom otoku Delos;
  • Izidin hram na otoku File u Egiptu;
  • Rimski Izidin hram u Pompejima.

Prvi poznati hramovi Izide bili su Iseonu u Behbeit el-Hagaru u severnom Egiptu i Fileu na krajnjem jugu. Oba su počela sa izgradnjom za vreme tridesete dinastije i završena ili proširena od strane Ptolemejskih kraljeva. Zahvaljujući Izidinoj rasprostranjenoj slavi, njen hram u Fileu je privlačio hodočasnike iz celog Mediterana. Mnogi drugi hramovi Izide nastali su u Ptolemajska vremena, u rasponu od Aleksandrije i Canopusa na mediteranskoj obali do Egipatske granice sa Nubijom. 

Preuzeto sa: sh.wikipedia.org

Više o Izidi pročitajte ovde: IZIDA

Više o hramu saznajte u dokumentarnom filmu: IZIDIN HRAM – OTOK FILE

Create your website at WordPress.com
Get started
%d bloggers like this: