Seti I

Seti je još za vreme života svog oca Ramzesa bio postavljen za komandanta tvrđave Sile. Za sobom je ostavio veliki broj hramova. Zbog izgradnje tih hramova je otvorio neke od starih kamenoloma od kojih su bili najbitniji oni na Sinaju. Takođe, pokrenuo je vojnu ekspediciju u Nubiju radi zarobljenika koji bi poslužili kao jeftina radna snaga. Među značajnim hramovima koje je obnovio bio je hram Seta u Avarisu i hram Ozirisa u Abidosu za čiju je izgradnju uziman materijal iz Istočnih planina.

U prvoj godini vladavine peduzeo je pohod manjeg obima u Palestinu protiv Šasua. To je pokrenulo njegove ambicije dalje ka severu gde je uspe da osvoji Kadeš. To osvajanje Kadeša je kasnije izazvalo rat sa Hetitima. Takođe bio je prvi vladar koji se suočio sa upadima libijskih plemena na severnoj granici carstva.

Preuzeto sa: sr.wikipedia.org

Da saznate više o Setiju I, pogledajte dokumentarac: EGIPATSKO PODZEMLJE

Advertisements

Kleopatra

Zapovijedala je vojskama, gradila ratne brodove te bila nemilosrdna prema svojim suparnicima. Kleopatra je i danas legenda, a njezin je život poslužio kao nadahnuće za brojne romane i filmove.

Izvor: warezhr.org

YOUTUBE link dokumentarca: https://youtu.be/ArAMDxBJ7Io

Više o Kleopatri pročitajte ovde: KLEOPATRA

Hram u Kom Ombu

Danas vidljivi delovi Hrama u Kom Ombu građeni su u eri Ptolemeja, a manjim delom u doba rimske vladavine u Egiptu. Građevina je jedinstvena po svojoj dvostrukoj arhitekturi, t. j. sva dvorišta, sale, svetilišta i sobe su u potpunoj simetriji duplirana za dva božanstva. Južni deo hrama je posvećen bogu krokodilu Sobeku, bogu plodnosti i, uz Hator i Honsu, stvaraocu sveta. Severni deo hrama bio je posvećen bogu sokolu Haroerisu, koji je poznatiji kao Horus (stariji). Građevine u kompleksu hrama su znatno oštećene dugotrajnim delovanjem poplava i erozijom.

Preuzeto sa: sr.wikipedia.org

Hram u Edfuu

Hramu u Edfuu je staroegipatski hram smešten na zapadnoj obali reke Nil u gradu Edfuu, na oko 100 kilometara severno od Asuana i oko 85 kilometara južno od Luksora. U doba helenizma i Rimskog carstva Edfu je bio poznat kao „Apolonopolis Magna“, po vrhovnom Bogu Horus-Apolonu. To je jedan od najbolje očuvanih hramova u Egiptu. Posvećen je Bogu-sokolu Horusu, i izgrađen je u doba Ptolomejskog kraljevstva između 237. i 57. godine p. n. e. Natpisi na zidovima hrama sadrže vredne informacije o jeziku, mitologiji i religiji Egipta. Neki od njih govore o detaljima konstrukcije hrama, i mitskim interpretacijama ovog i drugih hramova kao „Ostrvima stvaranja“. Tu su još scene i natpisi o mitološkoj borbi Horusa i Seta.“

Izvor: sr.wikipedia.org

Više o Horusu pročitajte ovde: HORUS

Egipatsko podzemlje

Arheologija nas vodi na ekskluzivno putovanje u egipatski zagrobni svijet – pružajući nam novi uvid u slabo poznati zagrobni život drevnog Egipta. Drevnim Egipćanima život poslije smrti predstavljao je opasno putovanje podzemljem prepuno zastrašujućih zapreka: plamena jezera smrti, bitke s pravim čudovištima i za kraj vječna smrt ili ponovno rađanje sa suncem. To je putovanje za koje je svaki Egipćanin vjerovao da je stvarno, a za faraona ulog je bio još veći – cijeli svemir ovisio je o kraljevu putovanju i uskrsnuću. Najnovija iskapanja otkrivaju više nego što smo ikada dosad znali o tome što su Egipćani vjerovali da ih očekuje tijekom zagrobnog putovanja. Otkrivamo da kraljeva grobnica nije samo mjesto koje je čuvalo njegovo mumificirano truplo, već stroj konstruiran kako bi osigurao kraljevo uskrsnuće i vječni život. U egipatskom podzemlju pratimo jednog od najvećih faraona drevnog Egipta, Setija I, i njegovo putovanje u zagrobni život. Njegova grobnica vjerojatno je najdublja i najpomnije ukrašena u Dolini kraljeva te i nakon dvjesto godina od otkrića nudi izuzetan uvid u njegova vjerovanja i ideje o zagrobnom životu. Danas dr Zahi Hawass radi na iskapanju tajanstvenog tunela na samom dnu Setijeve grobnice: opasan tunel iskopan je duboko ispod zemljine površine. Poput pravog Indiane Jonesa, dr Hawass ugrozit će i vlastiti život kako bismo istražili kraj dugog tunela i vidjeli kakva nas blaga i nove spoznaje očekuju. Naša ekspedicija do kraja podzemnog tunela Setija I. isprepleće se s fantastičnim prikazom Setijeve vlastite zagrobne ekspedicije. Zidovi grobnice Setija I živopisno pripovijedaju priču o njegovu zagrobnom putovanju. Prema nacrtanim prizorima, emisija prati Setija od samog početka njegova putovanja i susreta s čudovištima i demonima, plamenim jezerima smrti, Ozirisovim sudom i na kraju do ponovnog rađanja u osvit zore.

Izvor: warezhr.org

YOUTUBE link dokumentarca: https://youtu.be/Y0EIkxWdkVk

Više o Setiju I pročitajte ovde: SETI I

Hator

Hathor je egipatska boginja, majka ili supruga Horusa, čije ime znači kuća Horusa. Hator je solarna boginja, boginja neba i pramora, ali i boginja stranih zemalja, boginja žena, materinstva, ženske seksualnosti, boginja muzike, pijanstva, svečanosti.

Kultni centar je Dendera, ali ima i starijih centara kao što su Deir el Medina, Megara i Serabit el Kadim na Sinaju.

U Memfisu je poštovana kao boginja zagrobnog života, koja pokojnika snadbeva pićem i hranom. Po mitu je telo mrtvog Ozirisa bilo sakriveno u sikomori (predstave drveta sikomore koje doji vladara).

U Tebi je poštovana kao zaštitnica tebanske nekropole, kao gospodarica zapada. U nekim oblicima je slična Izidi.

Prikazuje se antropomorfno kao žena, koja u ruci može da drži sistrum (zvečku), struk lotosa, vas žezlo, često se prikazuje u haljini crvene ili tirkiz boje ili u dvobojnoj (tirkiz-crvenoj), na glavi ima kapu u obliku krila kraguja sa postoljem na kome su rogovi sa sunčevim diskom. Predstavlja se i zoomorfno kao krava sa diskom među rogovima.

Izvor: sr.wikipedia.org

Više o Horusu pročitajte ovde: HORUS

Više o hramu u Denderi pročitajte ovde: HRAM U DENDERI

Hram u Denderi

Hram u Denderi je staroegipatska grupa hramova u Denderi, 55 km severno od Luksora u Gornjem Egiptu. To je jedan od najpoznatijih hramova Egipta i bio je posvećen boginji Hator. Nalazi se u oblasti antičke provincijske prestonice Tentirisa, koji je važio za važan religijski centar. Danas očuvani kompleks hramova spada u najbolje očuvane egipatske hramove.

Danas očuvani hram potiče iz doba dinastije Ptolemejida, ali se bazira na ranijim građevinama, koje su tu postojale od Starog kraljevstva. Kult boginje Hator postojao je u Denderi, po nekim izvorima, još u praistoriji. Tekstovi u kripti pominju da je hram osnovan u predinastičko vreme. On se pominje u doba Keopsa na jednoj kutiji u kraljevskoj palati u Memfisu. Najraniji poznati hram je izgrađen u vreme vladavine Pepija I, koji je bio prvi faraon nosilac titule „Sin (boginje) Hator, gospodarice Dendere“, što ukazuje na poseban značaj koji je Dendera imala u vreme šeste dinastije.

Izvor: sr.wikipedia.org

Više o Hator pročitajte ovde: HATOR

Izgubljeni grad Pi-Ramses

Arheolozi su odavno došli do spoznaje da je najmoćniji vladar Egipta za sobom ostavio veličanstveni grad, ali u Tanisu su otkrivene samo neke građevine koje su se mogle pripisati Ramzesu. Podaci se nisu uklapali jer grad Tanis nastao je u razdoblju nakon Ramzesove vladavine pa se podrijetlo tih starijih ruševina nije moglo utvrditi. Odakle su ove nekadašnje građevine i kako su podignute? Je li moguće da su golemi kameni stupovi premješteni u Tanis s nekog drugog mjesta? I bi li, u tom slučaju, to mogao biti Pi-Ramses, davno izgubljeni Ramsesov grad?

YOUTUBE link dokumentarca: https://youtu.be/ptg67h6ntkk

Karnak

Karnak je selo u Gornjem Egiptu na desnoj obali Nila, oko 2,5 kilometra severoistočno od Luksora. Po njemu je ime dobila severna polovina ruševina Tebe (oko 3200. godine p. n. e.) koja predstavlja najveći ansambl hramova iz faraonskog doba Egipta. Hramovi u Karnaku su od 1979. na listi Svetske baštine Uneska.

Kompleks hramova, uvećavan i menjan mnogo puta, odražava promenljivu sreću Egipatskog carstva. Gradnja je počela u 16. veku p. n. e. Oko 30 faraona je dalo doprinos u izgradnji hramova. Glavni deo hrama (Amonova sekcija) podignut je u doba Osamnaeste dinastije.

Podeljen je na tri zidovima odvojena dela koja su posvećena bogovima:[

  • Amonu (centralni i najveći deo hrama, jedini koji je otvoren za posete)
  • Mentuu (tebanski bog-ratnik)
  • Mutu (božanska supruga boga Amona)

Tu su još Atonov hram i hram Amenhotepa IV (srušen posle njegove smrti). Nekoliko aleja sfingi (sa ljudskim ili ovnujskim glavama) spajaju Amonov i Mutov deo hrama sa hramom u Luksoru.

Hram u Karnaku je čuven zbog svojih 134 masivnih stubova organizovanih u 16 redova u Sali stubova. Od njih su 122 stuba visoka 10 m, a preostalih 12 stubova su visoka 21 m, sa prečnikom od preko tri metra. Arhitravi na vrhu ovih stubova teški su 70 tona. Još nije sasvim jasno kako su Egipćani podigli ovako teške konstrukcije na tu visinu. Jedna teorija je da su korišćene poluge, a druga je da su korišćene rampe od cigle i blata.

Hram ima čak 10 pilona (monumentalnih kapija), odvojenih palatama i dvoranama. Salu stubova su sagradili faraoni Seti I i Ramzes II. Ona ima površinu od 4.850 kvadratnih metara.

Preuzeto sa: sr.wikipedia.org

Više o Ramzesu pročitajte ovde: RAMZES II / RAMZES VELIKI

Više o Amenhotepu IV pročitajte ovde: EHNATON / AMENHOTEP IV

Da saznate više, možete pogledati i dokumentarac: IZIDIN HRAM – OTOK FILE, KOM OMBA, RAMEZI – HRAM RAMZESA II, KARNAK

– sajt u izradi –

Create your website at WordPress.com
Get started
%d bloggers like this: